петак, 19. август 2016.

Hladna jogurt čorba / Cold yogurt soup

(please scroll down for recipe in English)

Dozvolićete mi da parafraziram onu modernu, mangupsku i urbanu: sve što valja je nezdravo, već oženjeno ili goji. Ipak, današnjim receptom ću to da opovrgnem, jer Hladna jogurt čorba pored toga što valja, vrlo se jednostavno pravi, veoma je zdrava, ne goji - a da li je sve što valja već oženjeno - potpuno sam pogrešna osoba za diskusiju.

четвртак, 11. август 2016.

Džem od šljiva pečen u rerni / Plum jam baked in the oven

(please scroll down for recipe in English)

Nisam rob navika, ali džemovi imaju svoja mesta u mojoj glavi i raspodeli koja je napravljena u njoj. Od kajsija služi za kolače (Saher, Žerbo); palačinke su jedine prave sa džemom od šipka, a buhtle sa džemom od šljiva. Zbog te i takve podele, trudim se da uvek imam sve tri vrste u ostavi.
I dalje mucam o razlici između pekmeza i džema (iako mi je to bila jedna od tema Poznavanja robe, srednjoškolskog predmeta), tako da na jednoj teglici napišem džem, a na drugoj pekmez. Marmelada je reč koju ne upotrebljavam, tako da pretpostavljam da je to ono želasto što se proizvodi praktično od voćne kaše. Nekako sam uspela da razgraničim da se i džem i pekmez prave od celog voća (kako ja radim), te da je džem ređi, tj. kraće se kuva, a da je pekmez bolje ukuvan, zapravo daleko gušći. Znači, ako se zamislite, te vam se džem bolje ukuva - proglašavate ga pekmezom.

недеља, 07. август 2016.

Kaponata pečena u rerni / Sicilian caponata baked in the oven

(please scroll down for recipe in English)

Koliko je staro vaše najstarije prijateljstvo? Mislim na ono koje traje neprekidno? Moje 37 godina. Družim se sa nekoliko drugara iz odeljenja još iz osnovne škole, a sa još nekoliko sam u kontaktu u smislu da ako nekome nešto zatreba - stojimo na raspolaganju jedni drugima. Ipak, najintenzivnije se družim sa Natašom, sa kojom sam i sedela u školi, u autobusima, delila sobe na ekskurzijama, sa kojom sam čak delila i stolicu kada smo postajale pioniri.

понедељак, 01. август 2016.

Čips od kulena / Pepper sausage chips

(please scroll down for recipe in English)

Nedavno sam čula neverovatan podatak, za koji se prosto nadam da nije tačan. Naime, u Srbiji se godišnje baci 250 000 tona hrane! Srbija je mala zemlja, a to je mnogo hrane. Evo na primer: ta hrana bi napunila one velike šlepere koje viđamo po auto-putevima, u broju dovoljnom da naprave neprekidnu kolonu od Beograda do Niša (oko 200 km)! Prvi muž izračunao, a nema razloga da mu ne verujemo, time se bavi. Dakle, zamislite šlepere pune hrane u koloni od 200 kilometara i sve spremno za bacanje. Kada znamo da postoje ljudi koji doslovno gladuju, takav rasipnički postupak je greh. Da se odmah razumemo - i meni se dešava da bacim nešto i tada se jako loše osećam. Loše se organizujem, precenim nas, zaboravim na nešto na dnu frižidera itd. U poslednje vreme, međutim, sve ređe mi se to dešava, mnogo više vodim računa. Dovijam se na razne načine - recikliram obroke, preostalo jelo pakujem u male plastične posudice za jednokratnu upotrebu i zamrzavam, ili pak ponesem na posao, gde se u društvu sve slađe pojede.

понедељак, 25. јул 2016.

Kremasta pita sa limunom / Cream lemon pie

(please scroll down for recipe in English)


Do skora sam bila prilično neuka kada je u pitanju organska proizvodnja, prosto nisam znala šta to podrazumeva, jer sam naivno mislila da se sve gaji i pravi na tradicionalan način, onako kako su još naši stari radili. Sećam se svojih letnjih raspusta na selu, kada sam babi ili prababi pravila društvo i vodila krave na ispašu (samo dve, ali dramatičnije zvuči ako zamislite stado). Izvedemo ih iz štale, povedemo na debelom kanapu do dobre, kvalitetne obližnje livade pune opojnih letnjih mirisa, zabodemo kočić i ostavimo ih da uživaju: jedu travu, preživaju, sunčaju se, leže ili stoje i sve ostalo što čini dnevni posao krava na ispaši. Onda u neko doba ponovo odemo na livadu i radimo ono što se zvalo "prepnemo krave", tj. prebacimo ih u hlad ili ih pomerimo malo dalje, na novu, svežu travu, a malo dalje od ove koju su već popasle. Ponesemo im i vode u njihovim kofama, te ih i napojimo. Uveče ih vraćamo u štalu i onda sleduje sav taj opet redovan posao oko muže krava, kako bi se dobilo zdravo, dobro, kvalitetno mleko koje je takvo upravo zbog brige koja je ukazana toj dragocenoj životinji.


Dobra vest je da u Srbiji ipak postoji organska proizvodnja, najsličnija gore opisanoj, karakterističnoj za malo domaćinstvo koje mleko dobija za svoje potrebe i nalazi se odmah tu, na organskoj farmi u Čurugu (Vojvodina).

Bello je robna marka mlekare Imlek, koje sa ponosom nosi oznaku 100% organic i ima sve sertifikate da to potkrepi. To podrazumeva da kravice imaju dovoljno svetla, prostora za šetnju i boravak, da se ne tretiraju veštačkim hormonima, te da su hranjene isključivo organskom hranom (tj. najčešće su pasle na livadama i to onim koje nisu hemijski tretirane). Ovako dobijeno mleko je ukusno (Luka kaže da "skroz ima ukus kao mleko", ma šta mu to značilo), ima 71% više omega 3 masnih kiselina od uobičajeno dobijenog mleka i bolji odnos omega 3 i omega 6 kiselina.
Ukoliko ste, kao ja, u zavadi sa mlekom (koje Bello ima kao sveže i kao tzv. dugotrajno), za sve nas postoje i drugi Bello proizvodi, jednako kvalitetni, jer su proizvedeni od organskog mleka: Bello jogurt, Bello kiselo mleko, Bello kisela pavlaka i Bello beli sirBello organic je robna marka koju treba da zapamtite ukoliko želite da se hranite zdravo.

Današnji recept je fina, kremasta pita, osvežavajućeg ukusa limuna, a u čijoj su pripremi učestvovali Bello kisela pavlaka i Bello mleko. Sastoji se od prhke, tanke korice, koja je podloga za krem fil, a odozgo se može ukrasiti slatkom pavlakom ili šamom od belanaca, a može se ostaviti i bez ičega ili pak samo posuti prah šećerom. Idealna za letnje dane, mada se recept može sačuvati i za zimu - krem uvek prija.
(u saradnji sa Bello organic)

среда, 06. јул 2016.

Italijanski keks sa bademom (kantućini) / Italian almond cookie (cantuccini)

(please scroll down for recipe in English)


Kada se ide na kojekakve konferencije koje organizuju poslovni partneri iz inostranstava, uobičajena je praksa da učesnici dobijaju poklon, veći ili manji znak pažnje kao uspomenu na kompaniju koja organizuje sastanak i/ili grad u kome se obavilo dešavanje. Dugo već radim, dugo odlazim na razna slična dešavanja i donosila sam razne suvenire: ratluk iz Istanbula, lokalne začine iz Zagreba, tradicionalne rukotvorine iz Marakeša, kačket lokalnog bejzbol tima iz Baltimora, koferčić sa svim neophodnim inventarom za organizovanje mini-kazina iz Las Vegasa, Swarovski kristal iz Beča.....

Milano, pre nekoliko godina. Nakon uzimanja ID kartice, ulazimo u salu i na svakom mestu nas čeka pored uobičajenog bloka za beleške i olovke i pakovanje, očigledno, keksa. O, baš lepo, odmah pomisli slatkara u meni. Kada sam ga otvorila, sasvim sam se razočarala: keks je bio jako tvrd, krckav i hrskav, te sam ga odmah, neznalica, proglasila bajatim. Organizatori su u mojoj glavi izašli na zao glas, kao cicije koje su nam uvalile pokvaren keks i ko zna koliko bih ja gunđala i u sebi vežbala prezriv pogled koji ću im sledeći put uputiti, da direktorka nije prokomentarisala - a, kantućini. A, šta? Pa to ti je onaj poznati italijanski tvrdi keks sa bademom, najčešće. A, neznalica, pomislih u sebi.

субота, 02. јул 2016.

Piletina u sosu od belog luka i začinskog bilja / Chicken in garlic and herb sauce

(please scroll down for recipe in English)


Jedno od jela koje je neuporedivo ukusnije nego što izgleda. Izgled mesa je prilično bledunjav, ispran, ali je ukus pun, aromatičan, onakav da vas tera da sa najvećom pažnjom propratite svaki zalogaj, uživajući podjedanako i u ukusu i u mirisu. Stoga ne cenite po izgledu, već toplo preporučujem da probate ovako pripremljenu piletinu - nećete zažaliti.